Božić, dan kada je prema predanju rođen Isus, danas proslavlja Rimokatolička, protestantska i anglikanska crkva, kao i neke pravoslavne crkve koje su prihvatile gregorijanski kalendar.
Zajedno sa Uskrsom i Duhovima, Božić spada u tri najveća hrišćanska praznika. Božićno slavlje traje nekoliko dana – kod rimokatolika, sve do praznika Sveta tri kralja, 6. januara. Prema Bibliji, Isus Hristos je Sin Božji, kojeg je rodila devica Marija, bezgrešnim začećem putem Svetog duha, u gradu Vitlejemu. Budući da se u Novom zavetu ne navodi kada se tačno rodio Isus, prvi hrišćani nisu slavili Božić, nego samo Uskrs. U prvo vreme postojanja hrišćanske crkve, Božić i Bogojavljenje su proslavljani u isti dan, a praznik je nazivan Epifanija. Božić je počeo da se slavi u Rimu, prema mnogim izvorima, na dan kada se prethodno slavilo rođenje paganskog boga sunca, Sola.
Papa Franja je danas u Vatikanu poželeo božićni mir svim ljudima pogođenim ratom i onima koji su izgubili nekog bližnjeg zbog terorizma koji, kako je rekao, seje „strah i smrt“ u mnogim gradovima i zemljama. U svojoj tradicionalnoj Božićnoj poruci „gradu i svetu“ ( urbi et orbi) sa centralnog balkona Bazilike svetog Petra, papa je govorio i o onima koji pate zbog sirijskog rata, „posebno tokom najgorih bitaka“ u Alepu, i pozvao da se uspostavi mir u Siriji.
Običaj da se u crkve postave jasle, sa figurama koje dočaravaju siromašne uslove staje u kojoj je Hristos rođen, potiče iz 13. veka. Takve jasle u svojim domovima imaju i vernici. Katolici često odlazili na tri liturgije, za početak na ponoćku na sam Badnji dan na kojoj bi se dočekao Božić, zatim na ranojutarnju liturgiju zornicu, malu liturgiju gde se obično pričešćivalo, a na poldanicu ili velu misu odlazilo se po danu. Na liturgije su devojke često odlazile u različitim svečanim haljinama. Žene dan ranije pripremaju bogati božićni jelovnik, a ručak je svečan i bogat, pa za stolom okuplja celu porodicu. Jede se voće, povrće, meso, razne pečenice, hleb, hladetina, peciva i brojna druga jela. Posle ručka Božić se čestita rodbini i prijateljima, a potom ostalim meštanima. Za božićne praznike velika pažnja posvećuje se i jelci, koja ima posebno mesto u svakoj porodici, a poklone dobijaju deca koja recituju, pevaju i sviraju božićne pesme.
