Poput mnogih kultura, krompir je tokom ove godine pretrpeo ogromnu štetu usled suše i ekstremno visokih temperatura koje su prekomerno zagrejale zemljište. Tako ćemo i ove godine uvoziti velike količine.
Krompir deli sudbinu većine povrtarskih kultura. Pretrpeo je velike štete usled suše i leta sa izuzetno visokim temperaturama. Krompir se donekle dobro držao pre drugog toplotnog talasa u julu, ali je zbog vreline i ekstremnog zagrevanja zemljišta počeo da truli. Na pojedinim gazdinstvima, propalo je od 20% pa do 50% roda. Takođe, krompir koji je dočekao vađenje u solidnoj formi, ubrzo je počeo da klija u skladištima. Godina jednostavno nije bila naklonjena gajenju ove kulture. Usled ovakve situacije, ponovo ćemo uvoziti veće količine merkantilnog krompira, a već neko vreme uvozimo i krompir za preradu, što ranije nije bio slučaj. Već tri godine za redom uvozimo velike količine krompira, a ove godine će to biti rekordnih 40.000 tona. Osim toga, postali smo i veliki konzumenti pa i uvoznici pomfrita, čija se količina u uvozu kreće i do 2.100 tona.
S obzirom na to da broj proizvođača u Srbiji opada, postali smo redovan uvoznik krompira u različitim varijantama, iako ne treba zanemariti ni izvoz koji svake godine ipak ostvarujemo. Proizvođač koji nije u stanju da proizvede 30 tona krompira nije konkurentan na tržištu, pa veoma brzo ,,ispada iz igre”. Srbija deli sudbinu mnogih zemalja koje su od ozbiljnog proizvođača i izvoznika, postale uvoznici krompira jer kad si dve, tri godine uvoznik, postaješ stalni uvoznik.
Nekoliko zemalja, poput Holandije i Belgije, lideri su po proizvodnji i izvozu krompira. Reč je o visoko industrijalizovanim zemljama koje mnogo polažu na mehanizaciju procesa čineći proizvodnju jeftinijom, što kod nas nije slučaj. Povećan uvoz krompira ne znači da smo postali izbirljivi u konzumaciji ovog povrća. Našem kupcu je uglavnom i dalje najbitnija pristupačna cena, a ne da li je reč o specifičnom krompiru koji se koristi za salatu, za prženje ili za pire.
Razlika između cena krompira kod proizvođača i cena u maloprodaji je velika i to je kod nas izuzetno izraženo. Nažalost, kod nas je veoma mali broj proizvođača direktan dobavljač. Trgovina se uglavnom odvija preko više posrednika, pa otuda i takva razlika u ceni. Visoke marže koče prodaju ali i proizvodnju. Sa druge strane, nepravedno je to da krajnji kupci zbog visokih cena krompira uglavnom upiru prstom u proizvođače koji u tom lancu najlošije prolaze.