U EFSA časopisu od 04. decembra objavljen je naučni izveštaj o analizi rizika širenja i faktorima sprečavanja pojavljivanja afričke kuge svinja u populaciji domaćih i divljih svinja, kao i merama srečavanja pojavljivanja.
U okviru izveštaja procenjuje se pet epidemioloških aspekata afričke kuge svinja (AKS) kroz pregled literature, terenske studije, upitnike i matematičkih modela.
Pregled i studija slučaja-kontrole na komercijalnim farmama svinja istakle su važnost biosigurnosti u prevenciji AKS. Specifični faktori rizika obuhvatali su širenje putem stajnjaka i prostirke, dok su mreže insekata identifikovane kao zaštitni faktor.
Iako se gustina divljih svinja obično smatra faktorom rizika, statistički i mehanistički modeli nisu pokazali dosledne dokaze da gustina divljih svinja direktno utiče na epidemiologiju AKS. Drugi faktori, kao što su vegetacija, nadmorska visina, klima i barijere koje ograničavaju povezanost stanovništva, takođe su uticali na širenje AKS u populacijama divljih svinja.
Ažuriranje podataka nadzora krpelja Ornithodoros erraticus pokazalo je da ova vrsta krpelja nije igrala značajnu ulogu u trenutnoj epidemiji AKS-a u EU. Dokazi sugerišu da bi štalske i konjskemuve potencijalno mogle da šire AKS između farmi, iako obim ovog prenosa ostaje nedovoljno siguran
Istraživanje iz zemalja EU pogođenih AKS-om pokazalo je da ograde, kada se kombinuju sa putnom infrastrukturom i kontrolnim merama kao što su odstrel i uklanjanje leševa, mogu značajno smanjiti kretanje divljih svinja i pomoći u kontroli AKS. Ograde su bile efikasne i u upravljanju izolovanim epidemijama i u sprečavanju većeg širenja.
Upotreba vakcina protiv gonadotropin-oslobađajućeg hormona (GnRH) kao kontraceptiva kod divljih svinja istražena je kao potencijalno sredstvo za kontrolu populacije. Međutim, potrebna su dalja istraživanja kako bi se razvila oralna GnRH vakcina za divlje svinje, što bi mogla biti dragocena komplementarna strategija za upravljanje AKS.
