Smanjenje prinosa koje je posledica nedovoljne količine padavina, odnosno ekstremnih suša, ali i vremenskih nepogoda kao što su grad, poplave i sl. problem je sa kojim se poljoprivrednici sve češće suočavaju.
Porast prosečnih temperaturnih vrednosti tokom godina uticao je na smanjenje poljoprivrednih prinosa. Poljoprivredna proizvodnja, sa jedne strane direktno zavisi od klimatskih uslova, dok sa druge strane doprinosi nastanku klimatskih promena. Sušni periodi su najčešći u letnjim mesecima i oni su posebno izraženi poslednjih godina, što se negativno odražava na poljoprivrednu proizvodnju. Promene se javljaju i u pogledu količine i rasporeda padavina tokom godina. Uočeno je da su padavine tokom leta ispod proseka. Klimatske promene utiču i na pojavu novih bolesti, korova i štetočina koji nisu ranije bili rasprostranjeni.
Ukoliko se nastavi porast prosečnih temperatura uz duže periode suše, to će zahtevati navodnjavanje poljoprivrednih kultura sa jedne strane, dok će sa druge strane biti potrebno i odvodnjavanje usled perioda sa natprosečnom količinom padavina. To će sve negativno uticati na prinose. Klimatske promene takođe utiču i na produktivnost životinja kao posledica toplotnog stresa. Povećanjem učestalosti i intenziteta ekstremnih klimatskih događaja, smanjuje se količina stočne hrane koju proizvođači mogu spremiti što negativno utiče na ekonomsku održivost same stočarske proizvodnje.
Mere adaptacije u stočarskoj proizvodnji su: Selekcija životinja na osobine zdravlja, dugovečnost i otpornost na toplotni stres, Upravljanje procesom pripreme i distribucije hrane za domaće životinje, Ugradnja sistema za kontrolu mikroklime, termoizolacija krovova, prirodna zasena objekta i Promena sortimenta krmnih kultura i uvođenje novih vrsta.
