Proizvodnjom organske hrane danas se u Srbiji bavi oko 7.000 domaćinstava. Oni hranu proizvode na oko 24.000 hektara špto je tek 0,6 odsto obradivih povšrina. Organska hrana proizvedena u Srbiji izvozi se u vrednosti oko 60 miliona dolara godišnje.
Organska proizvodnja hrane u Srbiji danas se obavlјa na više od 24.000 hektara, što predstavlјa samo 0,61 odsto ukupnih obradivih površina. Sa proizvodnjom se bavi blizu 7.000 domaćinstava, cilј je da se 2040 godine njena proizvodnja obavlјa na 100.000 hektara. Poslednjih godina došlo je do naglog rasta ove proizvodnje, kako do povećanja u hektarima, tako i u tonama. Tako su nakon mnogo godina provedenih na margini, organski proizvodi ušli na glavna tržišta i postala deo globalnog trenda u načinu života, zdravlјa i u održivom razvoju Srbije.
Od 24.000 hektara pod organskom proizvodnjom u Srbiji najveću površinu obuhvata proizvodnja žitarica, zatim voća, navodi „Serbia organika“. Vrednost izvoza organskih proizvoda prema podacima Uprave carina u 2016. godini iznosila je nešto oko 19 miliona evra. Tradicionalno, najviše se izvozi sveže i voće niskog stepena prerade: smrznute malina, višnja, borovnica, jagoda, kupina, zatim koncentrati voćnih sokova, od čega najviše od jabuke, sušeni proizvodi: malina, kupina, višnja, lekovito bilјe, pečurke.Vrlo malo izvozimo gotove proizvode. Od voćnih vrsta u 2016. godini najviše je izvezeno zamrznute maline – 10,1 miliona evra, smrznute kupine – 1,5 milion evra i sveže organske jabuke u vrednosti od 717.400 evra. Poslednjih godina, od 2020. Pa nadalje vrednost izvozase kreće do 60 miliona dolara godišnje. Od prerađevina od voća, pre jedne decenije, oko 2015. godine, najviše je izvezeno koncentrata od jabuke u vrednosti 1,6 milion evra, sušenog voća – 2,2 miliona i pirea od višnje, kupine, maline, šlјive u vrednosti od preko 846.000 evra.
Određen broj domaćih kompanija uspešan je u plasmanu organskih proizvoda na inostranim tržištima, međutim potencijal koji Srbija ima u pogledu proizvodnje i izvoza organskih proizvoda nije dovolјno iskorišćen, ocenjuju u ovoj organizaciji. „Serbia organika“ napominje da domaći manji proizvođači nisu konkurentni na inostranom tržištu, koje zahteva stabilnu isporuku proizvoda u odgovaraćim količinama, ujednačenog kvaliteta, s jedne strane, a sa druge strane zbog nedostatka informacija o stanju i zahtevima na stranom tržištu i mogućim partnerima. Kada je o lokalnom tržištu reč, uklјučujući promet na zelenim pijacama, ne postoji zvanična statistika. Iskustva malih proizvođača su pokazala da se zelene pijace od izuzetnog značaja za njih i potrebno je raditi na njihovoj održivosti, ali poslednjih godina su značajni kanali prodaje specijalizovane prodavnice kao i maloprodajni objekti većih trgovačkih lanaca.
Budući da je Srbija zemlјa koja već više više od dve i po decenije koristi malo veštačkog đubriva, a ponajmanje je imala novca za nabavku pesticida i herbicida, stvoreni su uslovi za razvoj organske polјoprivrede koja postaje izuzetno atraktivna. U njoj se pre jedne decenije godišnje trošilo na ovim prostorima 14.000 tona pesticida, dok je to danas svedeno na manje od 3.000 do 4.000 tona. Ali, pesticide koji su se uvozili u ovim, količinama zamenili su mnogi drugi artikli koje sami proizvodimo. Smanjena je i proizvodnja veštačkog đubriva. Pre deceniju i po trošili smo 120 kilograma po hektaru i po tome bili među poslednjima u svetu. Danas trošimo oko 46 kilograma! Mala potrošnja veštačkog đubriva bila je zbog nemaštine i siromaštva, a ne želјe da se ono upotreblјava u što manjim količinama. Pre dve decenije trošili smo godišnje na ovim prostorima blizu 1,5 miliona tona đubriva, a danas samo 700.000 tona godišnje.
