U slučaju pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu primetna je nepravičnost suda prema pojedinim okrivljenima, jer postoje prvooptuženi funkcioneri koji su na slobodi ili u kućnom pritvoru, a sa druge strane, postoje stručnjaci čije su uloge bile manje važne, a koji su i dalje u pritvoru, rekla je FoNetu advokatica Irina Borović.
„Da nije bilo ljudi koji su danas na slobodi, a koji su učestvovali u otvaranju Železničke stanice, do tragičnih posledica nikada ne bi ni došlo. Železnička stanica je u trenutku pada nadstrešnice imala status gradilišta, tako da je jasno pod kakvim okolnostima i u kakvim uslovima se obavljao saobraćaj i prijem putnika na takvoj železničkoj stanici“, rekla je Borović. Ona zastupa inženjerku Jasnu Stojiljković Milić iz firme Cestra, koja je obavljala tehničku kontrolu u postupku izdavanja građevinske dozvole za Železničku stanicu u Novom Sadu.
Irina Borović napominje kako iz spisa predmeta u koje je imala uvid proizilazi da je „prijava radova izvršena na dan pada nadstrešnice, svega nekoliko sati nakon pada nadstrešnice“. „Železnička stanica, ne samo da nije imala upotrebnu dozvolu, što je već poznato u javnosti, već ta zgrada nije imala čak ni svojstvo bilo kakvog izgrađenog objekta – bila je obično gradilište i građevinska inspekcija je posle pada nadstrešnice donela rešenje o zatvaranju gradilišta“, navodi Borović.
Ona se osvrnula i na slučaj svoje klijentkinje koja je 2020. učestvovala u tehničkoj kontroli za građevinsku dozvolu. Kako napominje, tada je obavil kancelarijsku proveru, nakon koje je bilo još mnogo faza projekta, internih i eksternih provera. „Fokusirli su se na pritvor za nju, jer, kako kažu, može da dođe do uznemirenja javnosti, a ima i inženjersku licencu pa može da ponovi delo. Neki su zbog uznemirenja javnosti na slobodi ili kod kuće“, rekla je Borović. Ona zaključila da je reč o „neravnopravnom i nepravičnom pristupu suda“, napominjući da je njena klijentkinja majka četvoro maloletne dece.
