U nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima ima malo stvari iz Medijske strategije koju je Srbija usvojila 2020. godine. Medijski servisi će najverovatnije imati isti način finansiranja kao i do sada, a naknade za rad Upravnog odbora i u Programskom savetu će biti veći.
Koalicija za slobodu medija u Novom Sadu organizovala je panel diskusiju „Šta nam donose novi medijski zakoni“. Povod za organizovanje panela je to što je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Vlade Srbije uputilo na javnu raspravu Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona javnim medijskim servisima, koja će trajati do 16. januara.
Član Radne grupe za Zakon o javnim medijskim servisima Rade Veljanovski rekao je da je novi zakon „daleko od onoga što treba da bude“.
„Kada smo bili okupljeni prošle godine rečeno nam je da ćemo raditi na zakonu jedan mesec. To je već govorilo da je sve ovo neozbiljno“, rekao je Veljanovski.
Napomenuo je da Medijska strategija određuje jedan broj pitanja koja su najvažnija, kao što su finansiranje javnih medijskih servisa, rukovođenje javnim servisima i njihova kontrola. Ova pitanja su se našla i kao tema kada je u pitanju novi zakon.
Predstavnica Novosadske novinarske škole Dubravka Valić Nedeljković rekla je da je saglasna da novi zakon nije dokument za koji bilo ko može da kaže da je to ono što čini zakonodavni okvir u kojem može da se radi slobodno i nezavisno, profesionalno, sa najvišim tehnološkim standardima, a da građani mogu da kažu slobodno da su javni servisi njihovo vlasništvo. „Mi od početka u Srbiji imamo krucijalni problem, gde građani smatraju da su RTS i RTV državni mediji, a ne njihovo vlasništvo. Delom sam učestvovala u kreiranju ovih zakona i ponavlja se ista stvar: ono što se danas napravi kao relativno uljudan tekst, sutra osvane kao potpuno drugi tekst pred Skupštinom“, kazala je ona.
Dane Markovski, glavni poverenik sindikata Nezavisnost u RTS-u, rekao je da se ponadao da se kad je radna grupa za novi zakon počela da radi ponadao da bi nešto moglo i biti urađeno u vezi sindikalnih pitanja, ali da je „nažalost ipak postalo vidno da će biti teško održati predviđeni kurs“.
Darko Šper, predsednik Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“, ocenio je da zakonsko rešenje koje je na stolu „nije ispoštovalo ono što su članovi radne grupe iznosili prethodna dva i po meseca“.
„Mi smo prvi put dobili priliku da učestvujemo u izradi jednog ovako važnog zakona. Međutim, pokazalo se da ovo nije ispalo tako delotvorno. Što se tiče naše saradnje sa Ministarstvom informisanja i kulture, mi smo pre mesec dana objavili bojkot svih aktivnosti. Možda smo neke stvari uradili u korist svoje štete, ali smatramo da ako pregovaramo šest meseci sa radnom grupom koju čini sedam ministarstava i dogovorimo se da se zaposlenima u kulturi plate povećaju za sedam odsto i država to ne uradi i prizna svoju grešku – šta ja imam dalje sa njima razgovaram? Zaista ne vidim da ima prostora za dalju komunikaciju“, rekao je Šper.
