Dunja se na našim prostorima sve češće sadi i sve je više savremenih zasada ove voćke. Žuto zlatni plodovi se koriste kao sveži, prerađuju se ili se koriste u industriji. Sadnja dunje se obavlja u odgovarajućim uslovima u jesen ili rano u proleće, kao i tokom zime ako je zemljište na vreme dobro pripremljeno i temperatura odgovarajuća.
Na tržištu raste tražnja za plodovima dunje. Svetska agencija za hranu UN procenila je da je dunja deficitarna i da potreba za plodovima raste, što budućim proizvođačima, voćarima, može biti razlog za podizanje zasada.
Plantažni zasadi dunje sade se na rastojanju 5 metara red od reda i 3 metra u redu (5×3 m) sa 666 biljaka po hektaru, dok u intenzivnim zasadima (4,5×2,5 m) sa 880 biljaka po hektaru. Razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju treba uraditi odmah posle ravnanja terena i pripreme zemljišta za sadnju, koristeći markere i ravnjače. Zatim sledi kopanje jamića oko 50×50 cm. Treba koristiti jednogodišnje sadnice koje moraju biti zdrave, da potiču od selekcionisanih i zdravih matičnih stabala, da je identičnost sorte i podloge tačna i sigurna, da imaju dobro razvijen korenov sistem, da su umerene bujnosti, da nisu mehanički oštećene i da je spojno mesto sraslo. Prilikom rasporeda sorti u zasadu, radi boljeg oplođenja veoma je važan raspored sorti, a s obzirom na to da se najčešće radi o manjim površinama, sorte oprašivače treba staviti u svaki peti red naizmenično. Sadnja se obavlja na ustaljen način, kada je jamić skoro ispunjen zemljom dodaje se oko 5 kilograma zgorelog stajnjaka, pri čemu se na kraju jamić potpuno zatrpa sitnom zemljom i doda kombinovano mineralno đubrivo NPK npr. 10:12:26 ili 15:15:15 ili 16:16:16, u količini 100-150 grama po sadnici. Da bi prijem sadnica bio uspešniji posle njihove pripreme, a pre spuštanja u jamu, poželjno je da se koren potopi u rastvor vode, sveže balege i sitne zemlje ili eventualno samo u čistu vodu kako bi se sitna zemlja što bolje vezala za žilice. Ovo je posebno važno raditi pri prolećnoj sadnji. Ukoliko su sadnice duže vreme bile u transportu potrebno ih je potopiti u čistu vodu 24 časa. Ako se sadnja obavlja kasno s proleća, po suvom vremenu, onda nakon sadnje ide zalivanje sa desetak litara vode. Sadnja je dobro obavljena ukoliko blagim povlačenjem rukom sadnicu ne možemo da isčupamo, ako stajsko i mineralno đubrivo nisu došli u kontakt sa žilicama korenovog sistema, a one su pokrivene zemljom, kao i da je spojno mesto iznad zemlje.
Kao uzgojni oblik preporučuje se kotlasta kruna, poboljšana piramidalna kruna i slobodno formiranje na pojedinačnim stablima u okućnicama. Kod kotlaste krune su osnova tri jake osnovne grane postavljene između sebe pod uglom od 120 stepeni. One kruni omogućavaju otvorenu formu i pružaju pravilno i dobro osvetljenje i ravnomerno raspoređene plodove. Kod dunje se uspešno može formirati i kruna sa četiri do šest osnovnih grana. Nakon sadnje u proleće sadnice treba skratiti na 50 do 60 cm iznad površine zemlje. Tokom leta razviće se više bočnih letorasta, od kojih se biraju 3 pod međusobnim uglom od 120 stepeni, na visinskom rastojanju od 10 cm. U odnosu na vertikalnu osu one treba da su pod uglom od 45 stepeni. Da bi se to postiglo grane treba vezati za letve ili trske koje se za to postavljaju. To su kasnije te tri već napomenute osnovne skeletne grane. Ostale grane koje se ne planiraju za ostavljanje treba ukloniti.
