Sveti Jovan Krstitelj, koji se u narodu često naziva i Jovan Preteča, jedan je od najpoštovanijih svetitelja u pravoslavnom hrišćanstvu. Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju njegov praznik 20. januara kao dan sećanja na čoveka koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordanu i pripremao narod za dolazak Mesije.
Danas je Sabor Svetog Jovana, Preteče i Krstitelja. Dan po Bogojavljenju posvećen je Svetom Jovanu, u našem narodu veoma poštovanom svecu, propovedniku i proroku koji je krstio Hrista i imao značajnu ulogu u istoriji hrišćanstva. Sveti Jovan je bio veliki prorok i propovednik, a veći deo života proveo je u pustinji. Počeo je da poziva ljude na pokajanje, a zbog svoje moralne i duhovne čistote dobio je dar da može da krštava i oslobađa ljude od grehova. Bez bojazni je kritikovao i narod i starešine, a njegova ljubav prema istini i pravdi na kraju ga je odvela u smrt. Sveti Jovan je simbol pokajanja i duhovnog preobražaja. Njegova uloga u hrišćanskoj teologiji je nezamenjiva jer je on „poslednji prorok“ Starog zaveta i most između Starog zaveta i Novog zaveta, koji započinje sa Hristom.
Sveti Jovan je poznat kao zaštitnik kumstva i pobratimstva. U srpskoj tradiciji kumstvo ima poseban značaj, a ovaj praznik je prilika da se kumovi, prijatelji i porodice okupe, obnove veze i podsete na važnost međusobnog poštovanja i ljubavi. Mnogo je i onih koji slave Jovanjdan kao svoju krsnu slavu, te se na ovaj dan okupljaju porodice, uz sveću, kolač i vino, da proslave svog zaštitnika.
Na Jovanjdan se ne pali velika vatra niti pepeo iz peći iznosi napolje, jer se veruje da to može doneti nesreću u kuću. Ovo je dan koji se provodi u molitvi i miru, pa se izbegavaju velika veselja, svadbe i proslave. Smatra se da Sveti Jovan traži ozbiljnost i duhovnu posvećenost. U nekim krajevima, narod posmatra vremenske prilike na Jovanjdan. Veruje se da ako je na ovaj dan sunčano, godina će biti plodna i uspešna, dok oblačno vreme nagoveštava nepovoljnu godinu. Veruje se da voda osvećena na Jovanjdan ima posebnu moć da leči bolesti i štiti od zla. Zato se mnogi umivaju ili prskaju osvećenom vodom, tražeći zdravlje i blagostanje. Ljudi su verovali da se na Jovanjdan treba čuvati svađa i loših misli, jer se smatra da su zle sile slabije, ali i dalje prisutne, pa im ne treba davati povoda da naškode. U nekim krajevima, na ovaj dan se ne seku drva i ne obavljaju teški poslovi na zemlji, jer se veruje da priroda tada traži odmor i poštovanje. Ova narodna verovanja prenose se generacijama i podsećaju na značaj Svetog Jovana Krstitelja u srpskoj tradiciji i veri.
