Zimska ishrana divljači bitna je zbog dobrog stanja populacije, ali i smanjenja šteta u poljima žitarica, voćnjaka ili, na primer, zasada božićnih drvaca. Poslednjih godina zime su blage i gotovo bez snega, pa se hrana lako može pronaći na njivama i u šumama.
Nekada su zime bile prilično hladne i sa puno snega, pa su divlje životinje teško dolazile do hrane. Tada je za njihovo preživljavanje bilo jako važno ostavljati hranu na za to predviđenim mestima. Poslednjih godina zime su blage i gotovo bez snega, pa se hrana lako može pronaći na njivama i u šumama. Međutim, to ne znači da ne treba hraniti divljač, jer se na staništima gde ima hrane okuplja velik broj životinja i nakon kratkog vremena hrane ponestane.
Ovakva situacija obično nastaje tamo gde su postavljene zaštitne ograde ili električni pastiri koji onemogućavaju životinjama pristup područjima gde ima hrane. Oni se mogu hraniti različitim vrstama hrane, zavisno od njihove vrste i lokalnih uslova. Najčešće je to seno koje je bogato vlaknima i važno za probavu. Tu je i kukuruz koji je visokoenergetska hrana, pa sočno korenasto povrće (šargarepa, repa), krompir, koji sadrže vodu i hranljive materije, a važne su i ostale žitarice bogate ugljenim hidratima (ječam, pšenica, zob). Osnovna dohrana je so, zahvaljujući kojoj će se unije potrebni minerali i pomoći pravilnoj probavi.Pored hrane, važno je i osigurati da imaju pristup vodi, jer dehidracija može biti ozbiljan problem zimi, posebno kada su prirodni izvori vode zamrznuti.
U svakom slučaju, hranjenje divljači treba da bude pažljivo planirano i usmereno tako da se ne stvore štetni uslovi koji bi mogli privući prevelik broj životinja na određena područja, što može dovesti do drugih problema poput njihove prekomerne populacije ili oštećenja životne sredine.
