Sve veći broj škola kolektivno stupa u neki vid obustave pružajući podršku studentima i njihovim zahtevima. Odlučni da istraju u obustavi pozivaju druge profesije i građane da im pruže podršku. Istovremeno, ukazuju na manjkavosti potpisanog Posebnog kolektivnog ugovora.
Veliki broj škola, i pored većinske odluke Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, da se stavi moratorijum na štrajk, kolektivno stupa u neki vid obustave pružajući podršku studentima i njihovim zahtevima i boreći se za bezbednost svih učesnika u vaspitno-obrazovnom procesu. O tome kako je do toga došlo razgovarali smo sa Bodiroga Danijelom, predsednikom Sindikata prosvetnih radnika Banata.
Veliki protest održan je 01. novembra 2024. godine u Beogradu, a tog dana pada i nadstrešnica u Novom Sadu. Od tog dana počinju da se preklapaju studentski i zahtevi prosvetara.
Nikola Tankosić, predsednik Sindikata Zrenjaninske gimnazije, osvrnuo se na nedavno potpisan Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u obrazovanju, istakavši da on ima i dobre strane, za šta može da se čestita vođstvu sindikata.
Pored ovih dobrih strana, u Posebnom kolektivnom ugovoru, nalazi se i nešto što nije zabeleženo u istoriji sindikalnih borbi.
„Roditelji ne treba da brinu, sve može da bude i nadoknađeno i popravljeno“, poruka je sindikalaca.
Prosvetari svoju borbu nastavljaju, a broj školskih kolektiva koji se uključuju u štrajk je svakog dana sve veći i njemu se priključuju i škole koje nikada do sada nisu bile u štrajku. Istovremeno, rastu i pritisci na prosvetare u obustavi rada zbog čega oni pozivaju i druge profesije i građane da im pruže podršku u njihovoj borbi za bolje sutra.
