Škole u Srbiji uveliko pripremaju plan nadoknade nastave zbog delimične ili potpune obustave rade i za sada su u opticaju tri opcije – skraćeni časovi, ali da ih dnevno ima po najviše osam, radne subote, ali i produžetak školske godine.
Ivan Ružičić, predsednik Upravnog odbora Društva direktora škola Srbije, objasnio je šta je primarni cilj nadoknade nastave. „Ono što treba da bude cilj nastavnicima kad je nadoknada nastave u pitanju jeste da se sa učenicima obrade sve nastavne jedinice koje su predviđene planom i programom. To znači da će učenici imati potreban broj ocena da bi se dao predlog zaključne ocene u skladu sa pravilnikom ocenjivanja. Đaci tako neće ostati bez ocene i završiće školsku godinu“, ističe on.
Kako kaže, većina škola već je dostavilo Ministarstvu prosvete okvirne planove nadoknade koje Ministarstvo prosvete treba da odobri. Ono što nije poznato, to su tačni datumi kada će se sa nadoknadom časova početi. Prema anketama sprovedenim u školama, a što je potvrdio i Ružičić, za sada su tri opcije nadoknade: intenzivirana nastava – da časovi ostanu skraćeni na 30 minuta, ali da ih dnevno ima po najviše osam; radne subote; produžetak školske godine. „Produžetak škole godine je realna mogućnost, jer za to ima prostora kod maturanata i kod učenika prvog, drugog i trećeg razreda srednjih i osnovnih škola“, kaže Ružičić i dodaje da školska godina može da se produži najviše za pet dana, pošto se škola završava 20. juna, a 28. se dele knjižice. „Kod osnovnih škola, pošto nemaju toliko časova, može se primeniti intenzivirani rad. To podrazumeva skraćenje časova na 30 minuta, uz povećanje broja časova u danu kako bi se obradile sve nastavne jedinice i učenici dobili potrebne ocene. To bi značilo da učenici imaju šest, sedam i osam časova po danu kako bi nadoknadili propušteno gradivo“, navodi on.
Kada su u pitanju srednje škole, kaže da je situacija drugačija. „Intenzivirana nastava u srednjim školama zove se kombinovani vid nastave. Takav vid nastave podrazumeva da se u okviru istog časa koji traje 45 minuta istovremeno obrađuju nove nastavne jedinice i ponavlja prethodno gradivo kako bi učenici bili ocenjeni. U srednjim stručnim školama postoji mogućnost da se deo teorijske nastave nadoknadi kroz praktičnu nastavu. Ipak, gimnazije su u specifičnoj situaciji jer su učenici preopterećeni i svaki dan imaju po sedam časova, tako da tu ne bi moglo da se ide na tu varijantu sa sedmim časovima, već sa kombinovanim vidom nastave ili produžetkom“, objašnjava on.
Takođe, Ružičić kaže da pitanje plata nastavnika igra važnu ulogu u procesu nadoknade. „Ako bi došlo do umanjenja plata, postoji mogućnost da pojedini nastavnici odbiju da drže časove nadoknade, što bi dovelo do toga da učenici ostanu neocenjeni. U tom cilju postoji taj plan nadoknade, gde nama Ministarstvo daje platu, a mi obećamo da ćemo završiti nadoknadu onoga što nije urađeno u tom periodu, a najkasnije do 25. juna. Zbog toga je važno da se pronađe adekvatno rešenje“, istakao je on.
Osvrnuo se i na to da su zaposleni u prosveti primili prvi deo je januarske plate koji nije umanjen, dok ostaje da se vidi da li će drugi deo biti umanjen ili ne. „Onog trenutka kad se donese odluka o nadoknadi i kad vidimo šta nam je ostalo znaće se i tačan plan nadoknade u svakoj školi. Konačne odluke o modelima nadoknade doneće svaka škola pojedinačno“, kaže Ružičić i dodaje da je važno da učenici ne budu oštećeni u obrazovnom procesu.
