Crni luk uglavnom se proizvodi iz arpadžika, a sam uspeh proizvodnje zavisi od krupnoće, zdravstvenog stanja i kvaliteta čuvanja lukovica, kao i niza agrotehničkih mera koje treba primeniti da bi se dobio dobar kvalitet luka. Međutim, krupna konzumna glavica crnog luka može se dobiti i proizvodnjom iz semena.
Jedna od najznačajnijih povrtarskih kultura bez koje se ne može zamisliti nijedna bašta u seoskom domaćinstvu je crni luk. Proizvedena direktnom setvom semena ili iz arpadžika, ova kultura ima veliki značaj u ishrani. Uglavnom se proizvodi iz arpadžika, a sam uspeh proizvodnje zavisi od krupnoće, zdravstvenog stanja i kvaliteta čuvanja lukovica, kao i niza agrotehničkih mera koje treba primeniti da bi se dobio dobar kvalitet luka. Arpadžik treba saditi na plodnom zemljištu dobre strukture. Ne podnosi suviše vlažna zemljišta, jer onda može doći do truljenja lukovica, kao ni peskovita i porozna koja ne zadržavaju vlagu i hraniva. Osnovnu obradu treba obaviti što ranije u jesen, na dubini od 30 cm. Do kraja zime treba izravnati zemljište kako bi se nakupila vlaga, a zemljište bolje pripremilo za sadnju u proleće. Potrebe crnog luka za mineralnim đubrivima variraju u toku vegetacije, pa tako u periodu nicanja i obrazovanja sekundarnog stabla luk usvaja malo hraniva, dok se potrebe za hranivom povećavaju u periodu formiranja tri lista. Preporuka je da se obavi hemijska analiza zemljišta i da se na osnovu dobijene preporuke obavi osnovno đubrenje crnog luka. Kalijum treba dodati u obliku kalijum sulfata, jer crni luk ima veće potrebe za sumporom. Azotna đubriva treba unositi najkasnije do početka formiranja glavice kako ne bi došlo do smanjenja suve materije, ali i zbog lakšeg čuvanja luka.
Crni luk treba saditi što ranije u proleće, čim to vremenski uslovi dozvole. Prilikom sadnje potrebno je da temperatura zemljišta bude 2 do 3 oC, a sadnja se obavlja u brazdice na rastojanju 15×15 ili 20×10, ukoliko se obavlja ručno i na manjim površinama. Na većim površinama obavlja se mašinski, specijalnim sadilicama. Mašinska sadnja se obavlja na redove rastojanja 30 cm ili u trakama sa četiri do šest redova. Razmak između traka je 40 do 50 cm, između redova u traci 20 cm, a u redu 5 do 10 cm. Kako stručnjaci savetuju, potrebna količina arpadžika po hektaru zavisi od veličine lukovice, pa je tako za sitniji arpadžik potrebno 300 do 500 kilograma po hektaru, za srednji 500 do 800 kilograma, a za krupniji 800 do 1.000 kilograma. Ono što se takođe preporučuje tokom vegetacije je okopavanje crnog luka kako bi se razbila pokorica, a pri tom se mora voditi računa da ne dođe do oštečenja lukovice. Luk ima potrebu za navodnjavanjem u početnim fazama rasta kada formira novo lišće i u periodu formiranja glavice.
Pored starog, dobro poznatog načina proizvodnje luka iz arpadžika, krupna konzumna glavica crnog luka može se dobiti i proizvodnjom iz semena. Ranom prolećnom setvom sa količinom od šest do sedam kilograma po hektaru dobro klijavog semena, uz uspešnu borbu protiv korovskih vrsta, bolesti i štetočina, kao i uz adekvatno đubrenje, navodnjavanje i proređivanje dobija se usev koji može da donese prinos gotovo kao i onaj proizveden iz arpadžika. Razlika je samo u gustini useva, pa u ovom slučaju biljka ima prostora, svetlosti i hrane da formira glavicu. Takođe, ovakav vid proizvodnje se uvek mora planirati u uslovima navodnjavanja. U protivnom, ukoliko nastupi period dugotrajne suše, može doći do značajnog smanjenja prinosa.
