Najtačnije i najracionalnije đubrenje uljane repice, bilo da je za zelenu masu ili zrno, odredićemo ukoliko obavimo agrohemijsku analizu zemljišta.
Prihrana uljane repice (Brassica napus ssp. Oleifera Sinsk.) se može obavljati u rano proleće ili, pak, u februaru mesecu u zavisnosti od vremenskih prilika. Bitno je da se prihrana azotnim đubrivima obavi pre porasta biljaka u stablo. Uljana repica prihranjuje se u rano proleće azotnim đubrivima. Za tu svrhu daju se 2/3 od predviđenih količina tih đubriva, odnosno 56 do 84 kg azota po hektaru. Prihranjuje se jednovremeno uz prašenje ili međuredno kultiviranje, a posle proređivanja. Celokupna količina fosfora i kalijuma i preostala količina azota (1/3), daje se pre setve sa predsetvenom pripremom zemljišta. Inače, prema dosadašnjim iskustvima za dobijanje 2.500 kg semena najčešće je dovoljno uneti 80 do 120 kg po hektaru azota, 60 do 80 kg po hektaru fosfora i 60 do 100 kg kalijuma. Fosforna i kalijumova đubriva kod uljane repice više deluju na povećanje sadržaja ulja u semenu, dok azotna đubriva povećavaju prinos zrna. Zato sa predsetvenom pripremom zemljišta za setvu treba uneti samo 1/3 trećinu azota, a u februaru ili u rano proleće pre porasta biljaka u stablo, možemo na plodnijim zemljištima dati uljanoj repici i 200, pa sve do 250 kg po hektaru kvalitetnog KAN-a.
Međutim, za uljanu repicu i prinos od 3,5 t po hektaru zrna, treba obezbediti azota (N) 135 do 160 kg, fosfora (P2O5) 80 do 120 kg i kalijuma (K2O) 150 do 180 kg. Sve količine su za hektar zemljišta. Ali, najsigurnije, najtačnije i najracionalnije đubrenje uljane repice, bilo to da je za zelenu masu ili zrno, odredićemo ukoliko obavimo agrohemijsku analizu zemljišta. Kupusna uljana repica ima velike potrebe u hranljivim materijama, jer obrazuje veliku količinu organske mase i stoga se đubri stajnjakom (sa osnovnom obradom pre setve) i mineralnim đubrivima, kao što sam pomenuo. Proređivanje kupusne uljane repice se može obavljati u jesen ili u rano proleće. U jesen se usev proređuje samo u onim krajevima gde ne postoji opasnost od izmrzavanja biljaka. Inače se proređivanje odlaže za rano proleće, i to što ranije, odnosno pre nego što kod biljaka počnu da rastu stabla. Proređivanje je ručno, a biljke se ostavljaju na rastojanju od 10 do 20 cm u redu.
