Vlasti Srbije trebalo bi da poboljšaju izborne uslove i primene preporuke ODIHR, navedeno je u nacrtu redovnog izveštaja Evropskog parlamenta (EP) o Srbiji, u kojem je izražena i duboka zabrinutost zbog sistemskih problema koje su istakli studentski protesti u Srbiji, prenosi Juropijan Vestern Balkans.
Nacrt izveštaja, koji je pripremio izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula, biće predstavljen 20. februara u Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET).
U nacrtu Piculinog izveštaja o Srbiji navedeno je da Evropski parlament sa zabrinutošću posmatra konačni izveštaj posmatračke misije OEBS/ODIHR o izborima iz decembra 2023. godine i smatra da je neohodno reformisati izborni okvir i rešiti nedostatke.
Kako je navedeno, od ključne važnosti je obezbediti nezavisnost institucija, uključujući i Regulatorno telo za elektronske medije (REM).
“Evropski parlament izražava žaljenje zbog kašnjenja u izboru novih članova i zbog toga što je REM zanemario svoje zakonske obaveze da nadzire vođenje izbore kampanje 2023. u medijima, navedeno je u nacrtu izveštaja EP.
Primećeno je da je ostvaren ograničen napredak u borbi protiv korupcije, uprkos usvajanju nove Strategije za borbu protiv korupcije za period 2024–2028, a izražena je zabrinutost zbog toga što je korupcija i dalje prisutna u mnogim oblastima.
Sa zabrinutošću je primećeno i da je ostvaren ograničen ili nikakav sveukupni napredak u ispunjavanju merila za članstvo u Evropskoj uniji (EU) u okviru pregovaračkih poglavlja, uz posebne nedostatke u ključnim oblastima poput vladavine prava, reforme javne uprave i usklađivanja sa politikama EU.
Nekoliko tačaka u nacrtu izveštaja odnosi se na tragediju u Novom Sadu i proteste koji su usledili, pa u tekstu piše da EP „izražava iskreno saučešće porodicama 15 žrtava koje su izgubile živote nakon urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine“.
Parlament poziva na otvaranje potpunog i transparentnog pravnog postupka nakon istrage koju vode organi vlasti.
U nacrtu Piculinog izveštaja izražena je duboka zabrinutost zbog sistemskih problema koja su istakli studentski protesti u Srbiji, kao što su problemi koji se odnose na građanske slobode, institucionalnu i finansijsku transparentnost i odgovornost.
Naglašena je važnost slobode govora i okupljanja, a najoštrije su osuđeni nasilni napadi na mirne demonstrante i izražena zabrinutost zbog toga što su neki od demonstranata uhapšeni i što je protiv njih pokrenut sudski postupak.
Pozvana su diplomatska predstavništva EU i država članica da nastave da prate pravne slučajeve koji su u toku u vezi s protestima.
U dokumentu stoji da EP oštro osuđuje „nepotkrepljene navode srpskih vlasti da su države članice EU bile umešane u organizovanje studentskih protesta“ u cilju pokretanja „obojene revolucije“, kao i da oštro osuđuje, u tom kontekstu, „nezakonita hapšenja i proterivanja državljana EU i javno otkrivanje ličnih podataka građana EU od osuđenih ratnih zločinaca“.
Evropski parlament očekuje da Kosovo i Srbija u potpunosti sarađuju i preduzmu sve neophodne mere da uhapse i brzo privedu pravdi počinioce terorističkog napada u Banjskoj 2023, a žali zbog činjenice da Srbija još uvek nije procesuirala krivce, a posebno Milana Radoičića, bivšeg potpredsednika Srpske liste.
„Evropski parlament konstatuje memorandum o razumevanju između EU i Srbije kojim se pokreće strateško partnerstvo o održivim sirovinama, lancima vrednosti baterija i električnim vozilima, i smatra da promocija najviših ekoloških standarda i dijalog sa stanovništvom na koje ovo ima uticaj, naučnom zajednicom i civilnim društvom, treba da budu u središtu svakog takvog strateškog partnerstva“, navedeno je u nacrtu teksta izveštaja.
