Istraživanja pokazuju da je Srbija trenutno najranjivija evropska zemlja u pogledu klimatskih promena, saopštila je Evropska kuća u Beogradu, uz ocenu da sprovođenje politika i praksi koje će Srbiju učiniti otpornijom na negativne posledice klimatskih promena mora biti brže.
U tom smeru krenuo je BioSens Institut sa Univerziteta u Novom Sadu, koji će u naredne tri godine kroz SONATA Twinning projekat i rešenja zasnovana na prirodi srpskom društvu ponuditi jedan potpuno nov pristup rešavanju dela klimatskih izazova, navodi se u saopštenju.
Ukoliko se želi napedak u očuvanju prirode i zaštite 30 odsto zemljišta do 2030. i smanjenju emisija sa efektom staklene bašte do neto-nultih emisija do 2050. rešenja moraju biti zasnovana na prirodi. „Srbija, kao i druge zemlje, suočava se sa složenom krizom klimatskih promena i gubitka biodiverziteta. Stoga je od suštinskog značaja da implementiramo akcije za ublažavanje klimatskih promena, zaštitu biodiverziteta i povećanje ljudskog blagostanja”, rekao je jedan od ključnih članova SONATA tima Leonard Sandin.
Na primer, obnavljanje vlažnih staništa, pošumljavanje degradiranih područja i unapređenje zelene infrastrukture kroz strateško planiranje predela, kroz NbS je put ublažavanja klimatskih promena, smanjenja gubitka biodiverziteta i održive proizvodnje hrane, objašnjava se u saopštenju. Vojvodina, predeo sa intenzivnom poljoprivredom, biće svojevrsno ogledno polje SONATA projekta koji će pokušati da razvije model održivog upravljanja poljoprivrednim predelom, a posebna pažnja će biti posvećena uvažavanju biodiverziteta i održivom ekonomskom planiranju u donošenju odluka.
U saopštenju se zaključuje da ako SONATA pokaže potencijal, naredni korak bi bio primena tog modela širom jugoistočne Evrope.
