Kineski kupus postao je rado viđen na našoj trpezi. Gaji se tokom proleća i leta do kasno u jesen. Sveža glavica kineskog kupusa je salata broj jedan, a glavni razlog su dragocene biljne belančevine. Ovu zdravu namirnicu možete da nađete u bolje snabdevenim prodavnicama, uglavnom je upakovan u celofan i izgleda kao duža i bleda verzija zelene salate.
Oko dva odsto listova kineskog kupusa su čiste belančevine koje podižu energiju. One takođe pomažu stvaranje, zaštitu i obnavljanje svih ćelija. Belančevine pomažu da u našem organizmu vlada ravnoteža izmedu kiselina i baza. Koža, kosa i nokti su zdravi samo ukoliko ima dovoljno belančevina. Za razliku od belančevina iz mesa, belančevine u listovima kineskog kupusa su zbog toga dragocene jer su bez masti.Kineski kupus je idealan za sve one koji žele da ostanu i postanu vitki, 100 grama kineskog kupusa sadrži samo 15 kalorija. Osim toga lako se vari i ne stvara gasove, sadrži dosta vitamina C, koji štiti od prehlade, sadrži betakaroten koji je dobar za vid i imunitet, bogat je kalijumom koji je važan za mišiće, nerve i srce ali i za probavu. Ko ne pije dovoljno mleka, treba dosta da unosi kineskog kupusa, jer on takođe ima dosta kalcijuma, a i gvožđa.
Postoje dve vrste kineskog kupusa i to: pravi kineski kupus koji ne formira glavicu i pekinški kupus koji se inače širi kod nas i koji obrazuje glavicu. Koristi se u ishrani kao varivo i kao salata, isključivo u svežem stanju, jer se ne može kiseliti. Ova jednogodišnja biljka pri prolećnoj sadnji brzo procveta. Zato se u našim uslovima može gajiti kao naknadni ili kao izrazito rani usev. Ako se gaji u proleće kada je dug dan i u uslovima viših temperatura vrlo brzo procveta i ne formira glavicu. Za proizvodnju kineskog kupusa zemljište treba obraditi odmah nakon skidanja predhodnog useva, ali ne dublje od 20 santimetara. Nakon obrade treba pristupiti površinskoj pripremi zemljišta radi što boljeg usitnjavanja zemljišta i očuvanja rezervi vlage. Za kineski kupus treba upotrebiti 80-90 kg azota, 40-50 kg fosfora i 90-100 kg kalijuma po hektaru. U našim uslovima kineski kupus najbolje je proizvoditi direktnom setvom semena na stalno mesto, i to od polovine do kraja jula. Potrebno je 1-1,5 kg semena po hektaru seje se u redove na razmak redova 50-60 cm a izmedu redova i 20-30 cm u redu.
Nega kineskog kupusa ogleda se u medurednoj kultivaciji sve dok biljke ne sklope redove. Kineski kupus je veoma osetljiv na nedostatak zemljišne i vazdušne vlage, pa ga treba redovno i obilno zalivati. U toku vegetacije treba obaviti jedno prihranjivanje azotnim djubrivom i to polovinom od ukupne količine azota (200 kg KAN-a ili 100 kg uree po hektaru). Prihrana se izvodi u vreme intezivnog rasta rozete listova. Naročitu pažnju treba obratiti na zaštitu od štetočina. Pojavljuju se iste štetocine kao i na običnom glavičastom kupusu – buvači, kupusna muva, kupusar, kupusna sovica, kupusni moljac i druge. O zaštiti od štetočina treba voditi računa naročito u prvom delu vegetacije. Kineski kupus se odlikuje relativno kratkom vegetacijom oko 60 dana, izuzetno neke sorte do 90 dana. Ako se seje krajem jula i početkom avgusta, za berbu stiže kraj oktobra i početkom novembra. Težina glavice je 1-2 kilograma, mada neke sorte mogu imati i teže glavice. Prinos je 40 – 60 tona po hektaru. Nakon berbe kineski kupus može dobro da se čuva u svežem stanju čak i do dva meseca.
