Povodom hapšenja inženjera u procesu istrage nesreće na železničkoj stanici u Novom Sadu, oglasila se Inicijativa „Zahtevi inženjera“, koja navodi da se „nastavlja praksa selektivnog i neravnopravnog delovanja prema inženjerima, dok ključni akteri donošenja odluka ostaju po strani“.
Kako se navodi u saopštenju, najnovija hapšenja inženjera, uključujući i
elektroinženjere, u vezi sa padom nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, ukazuju na ozbiljno nerazumevanje odgovornosti u procesu izgradnje i puštanja objekata u upotrebu. Posebno je apsurdno, navodi se, što su privedeni članovi tehničke komisije za tehnički prijem, iako taj prijem nije bio završen niti potpisan.
„Time se inženjeri, koji su deo procesa provere i kontrole, tretiraju kao glavni krivci, iako su njihovi zadaci upravo vezani za ispitivanje ispravnosti izvedenih radova pre nego što objekat postane zvanično upotrebljiv“, dodaju inženjeri.
Kako dalje navode, javnost često nije upoznata sa ključnim procedurama u građevinskom procesu, a njihovo razumevanje je ključno za shvatanje gde se zaista nalaze odgovornosti. Zbog toga inženjeri naglašavaju da svaki objekat pre upotrebe prolazi kroz tri faze. To su izgradnja i završetak radova, kada izvođači završavaju građevinske i instalacione radove u skladu sa projektom; tehnički prijem, kada se formira stručna komisija koja pregleda izvedene radove, proverava da li su ispunjeni svi tehnički i bezbednosni uslovi, te daje mišljenje o spremnosti objekta za upotrebu i upotrebna dozvola, koja se izdaje tek kada tehnička komisija potvrdi ispravnost objekta.
„U slučaju železničke stanice u Novom Sadu, u trenutku pada nadstrešnice tehnički prijem nije bio završen, a samim tim objekat nije imao upotrebnu dozvolu. To znači da je stanica, sa stanovišta zakona i propisa, još uvek bila aktivno gradilište u nadležnosti izvođača, a odgovornost za bezbednost i kvalitet radova bila je na institucijama koje su morale da sprovode nadzor“, navodi se u saopštenju.
Ako objekat u trenutku pada nije imao završeni tehnički prijem ni upotrebnu dozvolu, onda se postavlja pitanje ko je bio odgovoran za nadzor radova i bezbednost na gradilištu?
„Inspekcijske službe koje su morale da kontrolišu kvalitet izvedenih radova i njihovu usklađenost sa projektom. Izvođač radova koji je bio dužan da garantuje bezbednost objekta dok je u fazi gradnje. Investitor koji je naručilac radova i koji je dužan da angažuje kompetentne subjekte i prati sprovođenje projekta. Zbog svega navedenog, nejasno je zašto se odgovornost prebacuje samo na inženjere, dok se ne pominju institucije, inspekcije i rukovodioci koji su imali nadležnost da kontrolišu radove i donose odluke o njihovoj bezbednosti“, navodi se.
„Selektivna hapšenja i tretiranje inženjera kao jedinih odgovornih lica urušavaju struku i obesmišljavaju pravni sistem. Umesto da se ispita odgovornost svih aktera u procesu, od investitora i izvođača, do nadzornih i inspekcijskih organa, u smislu rukovodećeg kadra, vidimo nastavak prakse u kojoj se sistemske greške prebacuju isključivo na stručna lica koji su deo procedura, ali ne i ključni donosioci odluka. Posebno zabrinjava što ovaj narativ o isključivoj odgovornosti inženjera dolazi direktno sa vrha države, jer predsednik Srbije u svojim izjavama unapred donosi presude i usmerava pažnju javnosti na struku, ignorišući odgovornost institucija, investitora i inspekcija. Neprihvatljivo je da inženjeri snose teret lošeg sistema, dok oni koji donose zakone, odobravaju projekte i kontrolišu njihov tok ostaju izvan krivične odgovornosti. Zahtevamo pravedan i transparentan proces koji će jasno pokazati ko je zaista odgovoran za ovu tragediju, umesto da se inženjeri unapred osude kao jedini krivci“, zaključuje se u saopštenju.
