Početak je februara a mnoge proizvođače ratare sve više brine i zanima da li treba krenuti sa prihranom. Veoma povoljne temperature u januaru mesecu, znatno iznad višegodišnjeg proseka, doprinele su da se stanje na parcelama znatno popravi.
Praktično tokom januara usevi nisu mirovali, postojali su uslovi za rast i razvoj i može se na parcelama videti lepa zelena boja useva. Trenutno postoje solidni uslovi vlažnosti za useve strnih žita, jedino bi u budućem periodu bilo potrebe za padavinama sa aspekta predstojeće prihrane useva ozimih strnih žita. Nije bilo nekih većih ekstremno niskih temperatura. U pojedinim područjima je bilo par dana prizemnih jutarnjih mrazeva od -10-(-12) C, ali ove golomrazice nisu nepovoljno uticale na useve ozime setve, nije bilo izmrzavanja ni značajnijeg oštećenja lisne mase. S obzirom da na terenu postoje različite fenofaze razvoja useva ozimih strnih žita, različite su i potrebe za azotom i prihranom useva azotom. Lepa zelena boja useva ukazuje da, s obzirom na manji nivo fizioloških procesa postoji dovoljna zaliha mineralnih hraniva i azota za trenutne potrebe biljaka. Nije bilo preterano čestih i visokih mrazeva koji bi previše iznurili biljke. Tokom narednih desetak dana ne najavljuju se mrazevi jači od -7-(-8 C), tako da će usevi izdržati ovaj nalet niskih temperatura. Sigurno da sa daljim tokom vegetacije i daljim porastom slabi otpornost biljaka na niske temperature, ali već opostoji formiran čvor bokora, biljke su dobro ukorenjene i nebi trebalo da budu štete na većini useva. Pregusta setva, plitka setva, nizak nivo osnovnog đubrenja, mogu biti faktori koji bi oslabeli otpornost biljaka na niske temperature.
U daljem periodu treba planirati prihranu useva ozime setve azotom. Azot je glavni faktor prinosa i pšenice i ostalih ratarskih useva. Još uvek nema dovoljne vlage sa aspekta potrebe pojedinih mineralnih đubriva za njihovo razlaganje i efikasno iskorišćevanje. Kada se radi o količinama potrebnog azota za prihranu, potrebno je da se obave analize sadržaja mineralizujućeg azota ili sadržaja lako pristupačnog azota. Tako bi se utvrdila preciznija količina azota koju treba primeniti u prihrani useva ozime setve. Ukoliko je potrebno više od 60-70 kg/ha azota potrebnog u prihrani, preporuka je da se potrebna količina azota primeni u dve (2) vremenski razdvojene prihrane. Preporuka je da se prva prihrana obavi sa 60-70 kg/ha azota, u obliku 120-150kg/ha ureje, 220kg/ha AN-a ili 250kg/ha KAN-a. Ukoliko je potrebno, 20-30 dana posle prve prihrane, obaviti i korekciju u prihrani sa oko 20-30 kg/ha azota.
Prilikom izbora vrste azotnog đubriva u prihrani, treba imati u vidu pH vrednost zemljišta i vremenske uslove u kojima treba obaviti prihranu. Na kiselim tipovima zemljišta treba primeniti KAN, a na neutralnim Ureju, AN ili SAN ili UAN. Primenu azotnih đubriva prilagoditi i vremenskim uslovima odnosno stanju vlage u zemljištu.
