Rotkva bela i crna ima brojna pozitivna delovanja na organizam te odavno postoje brojni domaći recepti za lečenje prehlade i kašlja, pospešivanje otpornosti organizma i apetita te ublažavanje tegoba kod bolesti bubrega, žuči i jetre. Inače, u prehrani se rotkva najčešće konzumira u svežem obliku, naribana kao salata ili u kombinaciji s drugim namirnicama.
I rotkva i rotkvica uzgajaju se zbog zadebljalog hipokotila, odnosno, hipokotilskog gomolja, koji može biti okruglog, valjkastog i konusnog oblika. Boja hipokotila rotkva najčešće je crna, dok je unutrašnje tkivo bele boje. U zemljama severne Evrope, gde se rotkva kontinuirano konzumira tokom cele godine, osim crno obojenih kultivara uzgajaju se i kultivari bele, žute, smeđe ili ljubičaste boje s belim ili crvenim unutrašnjim tkivom. Hipokotil rotkvice je najčešće crvene ili ljubičaste boje, ali ima i dvobojnih (crvenobelih) kultivara.
Optimalne temperature za uzgoj rotkve su od 15 do 18°C i njihova dostupnost na tržištu ograničena na razdoblja godine s umerenim temperaturama. Visoke temperature i nedovoljna količina padavina u uslovima dugog dana izazivaju razvoj sunđerastog tkiva u unutrašnjosti hipokotila. Takođe, navedeni uslovi mogu rezultirati i formiranjem drvenastih stanica te prelazom u generativnu fazu (prorastanje) pri čemu može i izostati formiranje zadebljalog hipokotila. Obe vrste uzgajaju se direktnom setvom. Kod nas se najčešće uzgajaju kasniji kultivari rotkva koji se seje tokom jula, a za berbu dospevaju za 70 do 80 dana. U području severne Evrope čest je prolećni uzgoj ovog povrća te se setvom tokom marta i aprila ostvaruje berba zadebljalog hipokotila za 50 do 60 dana. Mlada proletna rotkva manjeg je promera, na tržište obično dolazi u vezicama. Kod uzgoja proletnih kultivara preporučuje se veća gustina sklopa (20 do 25 cm × 10 cm), dok se jesenski kultivari seju na razmak redova 30 do 45 cm. Rotkvica se najčešće seje na razmak redova 10 do 20 cm te unutar reda od 2 do 5 cm. Za kvadratni metar potrebno je od 2 do 3 g semena. Na manjim površinama uobičajena je i setva omaške pri čemu je najčešće potrebno provesti proređivanje.
U povoljnim uslovima rotkvica može dospeti u tehnološku zrelost za 20 do 40 dana zbog čega je, tokom prolećnog i jesenskog razdoblja, kontinuiranom setvom svakih 10-15 dana moguće ostvariti 3 do 4 berbe. Za ostvarenje prosečnog prinosa od 100 kg/100 m2 rotkve preporučuje se đubrenje sa 0,25 kg N, 0,1 kg P2O5 i 0,5 kg K2O. Kod primene prevelike količine azota može doći do naglog rasta i sunđeraste stru kture zadebljalog hipokotila, bujnog rasta lisne mase i smanjenim razvojem hipokotila. Rotkve kao i lisnato povrće imaju izraženu sposobnost akumulacije nitrata (> 2500 mg/kg sveže materije) te prekomerno đubrenje azotom može rezultirati smanjenjem nutritivne kvalitete ovog korenastog povrća. Nega tokom vegetacije podrazumeva redovito natapanje, plevljenje i okopavanje useva kako bi se ostvario što bolji prinos. Kod rotkve se pri berbi uklanja lišće, a hipokotil se pakira u mrežaste vreće ili letvarice. Rotkvica na tržište najčešće dolazi u vezicama pri čemu promer hipokotila tržišne rotkvice varira od 2 do 4 cm, a sa 1 m2 može se ostvariti 15 do 20 vezica. Prekrivanjem useva u ranim proletnim rokovima setve može se pospešiti berba rotkvice. Poslednjih je godina u svetu sve češći i hidroponski uzgoj rotkvice jer se kontrolisanjem abiotskih faktora može uticati i na nutritivnu kvalitetu te ostvariti veći prinosi u odnosu na uzgoj u tlu. Ujedno, smanjen je utrošak ljudskog rada i vode za pranje povrća pri berbi i primarnoj doradi.
