Intenzivna proizvodnja jagoda bilo da se radi na otvorenom polju ili u plasteničkoj proizvodnji zahteva adekvatan način prihrane. Saznajte koja đubriva, kada i koliko treba dodati.
Agrohemijska analiza zemljišta je prva mera da se utvrdi sadržaj hranjivih materija u samom zemljištu pre same sadnje a kasnije se pristupa prihrani po fenofazama. Korenov sistem jagode se u intenzivnoj proizvodnji razvija u relativno plitkom sloju zemljišta i da bih sama biljka bolje usvajala hranjive materije neophodno je voditi računa i o temperaturi zemljišta i temperaturi vazduha prilikom prihrane. Takođe svaka sorta jagoda ima svoje specifičnosti u pogledu portreba za makro ili mikro elementima.
Prihrana jagoda po fenofazama je najbolji način da se dođe do optimalnog prinosa. Pre sadnje unosi se odnos hraniva makroelemenata azota, fosfora i kalijuma 5 : 20 : 30. Nakon sadnje da bih se korenov sistem što bolje prihvatio i razvio neophodno je uneti formulaciju sa približnim sadržajem azota i kalijuma dok sadržaj fosfora treba biti na maksimumu. Sledeća fenofaza je intenzivan porast nadzemnog dela, tj, zelene mase i tada je biljci neophodan azot. U fenofazi diferencije cvetova unosimo podjednak sadržaj azota,fosfora i kalijuma.
Kada je cvetanje završeno i došlo je do formiranja plodova tada se akcenat ponovo daje azotu da bih sami plodovi imali adekvatnu krupnoću tj. planiranu količinu prinosa po jedinici površine. Pred početak berbe odnos makro elemenata treba da bude 9 : 12 : 36. Kada krene intenzivna berba i sve do kraja berbe odnos hraniva treba da bude jedna trećina azota, dve trećine kalijuma dok sadržaj fosfora treba svesti na najmanju moguću meru.
