Nepravedno je zapostavljeno gajenje ribizle na teritoriji Srbije. Tržište postoji, potrebno je podstaći marketing akcije da se prednosti konzumiranja ribizle približe potrošačima. Bogatstvo vitamina, antocijana i minerala je najvažniji razlog zašto ih potrošači kupuju.
Ribizla je biljka Sunca, ne podnosi zasenu, ni prejaku izolaciju. Treba je gajiti u čistoj kulturi, a ne kao međukulturu. Na zasejanim površinama osnovne grane ribizle ogole, pa se rodnost smanjuje, kvalitet plodova pogoršava, a život voćke skraćuje.
Ribizla, a naročito crna, spada među voćke koje mogu da podnesu vrlo hladne zime (do -33°C) u toku dubokog zimskog odmora. Ona prevazilazi malinu u pogledu otpornosti prema niskim zimskim temperaturama. Najosetljivije prema zimskim mrazevima su jednogodišnje grane u žbunu, a najotporniji su pupoljci. Osetljivost pokazuje prema velikim vrućinama i suši tokom leta, pa može da dođe do paleži i prevremenog opadanja lišća. To joj skraćuje vek, smanjuje prinose i pogoršava kvalitet plodova. Odgovaraju joj srednje letnje temperature vazduha od 17 do 18 C, koje postoje u planinskim područjima naše zemlje sa nadmorskom visinom od 700 do 1.200 metara.
Crna ribizla je hidrofilna voćka i da bi se uspešno gajila potrebno je više vode nego za bilo koju drugu voćku, čak više nego za malinu i zimske sorte jabuke. Sušu najgore podnosi crna ribizla, a najbolje zlatna, crvena i bela čine prelaz između njih. U sušnom periodu plodovi zaostaju u porastu, otpadaju, slabijeg su kvaliteta, cela biljka vene i na kraju se suši.
Jaki, suvi, hladni i vrlo topli vetrovi mogu da pojačaju transpiraciju, ometaju rad pčela u oprašivanju, isuše žig tučka i otežaju oplođenje, otresu plodove i izazovu prevremeno otpadanje lišća ribizle.
Džunifer (Junifer) – Francuska sorta, vrlo pogodna sorta za gajenje u zaštićenom prostoru, veoma atraktivna za vansezonski uzgoj. Sazreva vrlo rano (početak juna). Slabije bujnosti žbuna, a njenim gajenjem na bujnijim podlogama može se poboljšati porast grana i doprineti većoj rodnosti. Osetljivost pokazuje prema poznim prolećnim mrazevima zbog ranog vremena cvetanja. Samooplodna je i rodna (4,4 kg po žbunu). Grozdovi su srednje dugi, umereno zbijeni, sa prosečnom masom od 10 grama. Bobice su srednje krupne (0,8 grama), čvrste, intenzivno crvene boje, vrlo atraktivnog izgleda. Poseduje vrlo visok sadržaj rastvorljive suve materije, što je pored potrošnje u svežem stanju čini pogodnom i za industrijsku preradu.
Rondom (Rondom) – Holandska sorta. Visoko je prinosna sorta, što je čini komercijalno vrednom. Sazreva srednje rano do srednje pozno (krajem juna). Grane u žbunu su uspravne i bujne. Otpornost pokazuje prema prouzrokovačima pepelnice i ribizline rđe. Grozd je dug i kompaktan. Bobice su krupne (0,93 grama), okruglaste, čvrste, crveno obojene i sjajne pokožice. Bobice se nakon zrenja dobro drže u grozdu i ne otpadaju.
Stanca (Stanza) – Holandska sorta, sazreva srednje rano (7 dana posle sorte Džunifer). Žbun umereno bujan, sa uspravnim granama. Za dobar prinos zahteva srednje dugu rezidbu. Grozd je srednje dug sa prosečno 13 bobica, koje su krupne, tamnije crvene boje, kiselkastog ukusa sa niskim sadržajem rastvorljive suve materije. Odlikuje se visokim sadržajem antocijana, što je čini pogodnom sortom za proizvodnju sokova.
