Berba i proizvodnja šire je početak dugog putovanja jer tek nega vina daje kvalitet. Nakon završetka alkoholnog vrenja i razlivanja u sudove dobija se nov proizvod – vino. Ovakvo vino zahteva određene pripreme za dobijanje kvalitetnog vina što podrazumeva da se u daljem procesu vrši nega.
Pod negom mladog vina podrazumeva se dolivanje sudova, pretakanje vina i bistrenje i sumporisanje vina. Novo tj. mlado vino treba redovno kontrolisati, bar jednom nedeljno treba proveriti kako se vino razvija na ukusu, a naročitu pažnju treba obratiti kod vina koja sadrže nešto manje alkohola i kiselina kao i kod vina koja se čuvaju u toplim podrumima gde je isparavanje jače a posebno kod vina koja se čuvaju u buradima. Kod vina koja se čuvaju u buradima treba redovno kontrolisati otpražnjeni prostor iz razloga što ona nikada ne smeju biti otpražnjena. U zavisnosti od količine otpražnjenog prostora treba izvršiti dolivanje buradi. Sudovi -burad se uvek dolivaju istim vinom ili vinom sličnog kvaliteta. Mlado vino je mutno i magličasto jer u sebi još uvek sadrži koloidne belančevinaste materije kao i vinske kvasce i kristale streša. Takođe i organoleptičke osobine: boja, bistrina, miris i ukus su specifični pa kao takvo mnogo puta nije baš prijatno za upotrebu i zato takvo vino treba još uvek doraditi, što znači izvršiti radnje koje ćemo dodatno objasniti.
Pod pretakanjem vina podrazumeva se prebacivanje vina iz jednog suda u drugi radi odvajanja mladog vina od taloga na dnu suda. Prilikom pretakanja gubi se tj. delimično se smanjuje njegova oštrina na ukusu zbog oslobađanja ugljen-dioksida. Pretakanje se obično vrši nekoliko nedelja posle alkoholnog vrenja i dolivanja sudova a obavlja se po suvom i lepom vremenu. Koji vid pretakanja će se koristiti zavisi od samog vina. Zatvoreno pretakanje vrši se kod vina koje je napravljeno od malo plesnivog grožđa i koje je sklono mrkom prelomu. Kod zatvorenog pretakanja vino treba da je što manje u kontaktu sa vazduhom. Ukoliko je vino sklono mrkom prelomu treba ga pre pretakanja sumporisati sa 2 do 3 gr sumpor-dioksida ili 4-10 gr vinobrana, pa tek kad postane stabilno treba izvršiti zatvoreno pretakanje. Poluzatvoreno pretakanje vrši se kod vina kod kojih treba sačuvati svežinu i miris i kod vina koja imaju neštu veću količinu kiselina. Obično se ovo pretakanje vrši kod mirišljavih i muskatnih sorti. Ukoliko je vino koje se pretače smešteno u buradima pretakanje može biti dvojako jer postoje buradi sa slavinom i bez slavine. Prilikom pretakanja kod buradi sa slavinom ovaj postupak se obavlja ispuštanjem vina na slavinu. Vino se kroz slavinu ispušta u ’’šafolj’’ iz kojeg se kofama vino preko levka prebacuje u drugi sud. Kad vino iz bureta prestane da ističe bure se pažljivo nagne i sačeka da svo vino istekne. Kada se na slavini pojavi makar malo mutno vino slavina se odmah zatvara i pretakanje je završeno.
Ukoliko je vino koje treba da se pretoči smešteno u burad koja nemaju slavinu tada se pretakanje vrši gumenim crevom tako što se na kraj creva veže drvena letva. Letva treba da je u donjem delu creva duža onoliko koliko se smatra da je visina taloga. Letva se stavlja iz razloga da prilikom uranjanja creva u sud ne bi došlo do zamućenja vina od taloga. Prilikom pretakanja, crevo sa letvom stavlja se tako da letva dodirne njegovo dno a crevo da je iznad taloga. Zatim se vino povlači na crevo i presipa u drugi sud. Talog koji zaostane na dnu bureta sadrži u sebi još vina pa se skuplja u balone i nakon taloženja izdvaja vino. Drugi način je da se talog sakupi i stavi u plastične vreće i ostavi na ceđenje. Ovako dobijeno vino se izdvaja i koristi se za dolivanje sudova a talog se dalje može koristiti za destilaciju pri čemu se može iskoristiti za dobijanje rakije.
