Nastavljaju se pritisci na kolektiv Osnovne škole „Dositej Obradović“ u Omoljici da počne da realizuje nastavu u školi koja ima neispravnu hidrantsku mrežu. Dok se direktor, nastavno i vannastavno osoblje grčevito bore za bezbedne uslove za odvijanje nastave institucije prebacuju odgovornost jedna na drugu i ne nude odgovarajuće rešenje.
Nedavno smo govorili o situaciji u Osnovnoj školi „Dositej Obradović“ u Omoljici, koja je zatvorila svoja vrata za đake jer je škola nebezbdena zbog neadekvatnog protivpožarnog sistema, odnosno neispravne hidrantske mreže. I tada smo govorili o pritiscima koje trpe direktor škole i zaposleni samo zato što ne žele da učenici i njihovi nastavnici, tetkice, domari i kuvarice borave u prostoru koji nije bezbedan.
Direktor Ristić je pokušao da o stanju u školi u Omoljici informiše i odbornike Grada Pančeva. Međutim, u tome je sprečen od strane obezbeđenja prisutnog u Gradskoj kući.
Institucije prebacuju odgovornost jedna na drugu, a problem se ne rešava, kaže direktor Ristić i upozorava na to da nekoliko škola u Pančevu, koje imaju identičan problem kao škola u Omoljici, održavaju nastavu i time dovode decu u opasnost.
Deca u Omoljici još uvek ne pohađaju nastavu jer ih direktor i kolektiv škole štite od mogućih neželjenih i po život opasnih događaja, uprkos tome što su zbog tog stava izloženi pritiscima, pretnjama i ucenama. Umesto da se takav stav nagradi, da država bude ponosna na ljude koji vode brigu o svojim učenicima i kojima je bezbednost dece na prvom mestu, institucije ove države ćute i ne preduzimaju odgovarajuće mere. Nasuprot tome, one vrše pritisak na zaposlene u školi u Omoljici da počnu sa održavanjem nastave i time prekrše zakon i dovedu decu u potencijalnu opasnost. Što je još gore, kao opravdanje navode održavanje nastave u školama koje imaju istovetno neispravnu hidrantsku mrežu, a sami znaju da su ih na to održavanje nastave, samim tim i kršenje zakona, naterali istovetnim pritiscima i pretnjama koje trpi kolektiv OŠ „Dositej Obradović“ u Omoljici.
Zaposleni i đaci škole u Omoljici željno čekaju da institucije počnu da rade svoj posao, da predlože rešenje i školu učine bezbednim mestom za boravak i đaka i članova kolektiva kako bi se mogli vratiti u svoje klupe i na svoja radna mesta.
