Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika – Blagovesti.
Prema predanju ovog dana arhangel Gavrilo doneo je “blagu vest” Presvetoj Bogorodici da je Duh Sveti Nju odabrao da bude majka Isusa Hrista. Ikona kojom se predstavlja ovaj događaj prikazuje Bogorodicu Mariju kako sedi na prestolu i čita knjigu (Sveto Pismo), a Anđeo blagovesnik stoji, držeći u ruci krin, i iskazuje svoje poslanstvo rečima: „Raduj se blagodatna…“ Na ikonostasu se ikona nalazi na Carskim Dverima, i to tako da je na jednom krilu dveri Bogorodica, a na drugom Arhanđel Gavrilo. Ponekad, naročito među Slovenima, Arhanđel se kao nebeski knez slika u carskom odelu. Među najlepšim predstavama Blagovesti u vizantijskoj, pa i svetskoj umetnosti smatraju se one iz manastira Kurbinovo i Mileševa.
Blagovesti spadaju u radosne praznike i uvek se slave 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića. Sa ovom blagovešću arhangela silaskom Svetog Duha na Prečistu devu počinje obnova čovečanstva, a njegovim rečima “Raduj se Blagodatna, Gospod je s tobom”, otvara se istorija Novog Zaveta i počinje opšti preobražaj.
Smatra se da od Blagoveati počinje setva jarih žita, a ovaj dan je pogodan i za kalemljenje voća. Po narodnom verovanju na Blagovesti se definitivno opraštamo od zime. Dobro je ovog dana započeti bilo kakav veći posao kao i donositi važne životne odluke.
Veruje se da bi u kuću trebalo uneti cvet koji je, kako kaže legenda, nastao od suza Isusa Hrista dok su ga vodili na pogubljenje. Ovaj cvet privlači sreću i blagostanje i u narodu je poznat kao cvet koji je Bogorodica mnogo volela, jer je bio poslednji ovozemaljski dar koji je dobila od sina, pa stoga nosi naziv i „Bogorodičin cvet“. Opšte rašireno verovanje je da se na ovaj dan treba umiti u potoku ili reci.
