U našoj zemlji krastavac se gaji na oko 7.000 ha, a godišnje se preradi oko 10.000 t. U našoj zemlji krastavac za kišeljenje uglavnom se proizvodi u dva osnovna agrotehnička roka i to u prolećnoj setvi koja se obavlja krajem aprila i početkom maja i u letnjoj setvi kao druga kultura.
Prolećna setva je češća jer u toj setvi krastavac se može proizvoditi bez navodnjavanja, u sigurnoj i visokoj proizvodnji treba obavezno navodnjavati bez obzira na rok proizvodnje. Pri prolećnoj setvi duži je period berbe i manji su problemi sa bolestima.U letnjoj setvi proizvodnja je nemoguća bez navodnjavanja, kraći je period berbe i veći problemi sa bolestima. U našim uslovima kao drugi usev uglavnom se proizvode krastavci za turšiju i industrijsku preradu, i to krastavci sitnih plodova u tipu kornišona.
Za krastavce posle skidanja prethodnog useva vrši se obrada na dubini do 20 cm uz unošenje stajnjaka i mineralnih đubriva. Prema našim rezultatima pri proizvodnji krastavaca kornišona na otvorenom polju treba đubriti sa 80-100 kg/ha azota, 80 kg fosfora u vidu P2O5 i 100-120 kg po hektaru kalijuma u vidu kalijum oksida. Unošenje đubriva treba obaviti tako da se desetak dana pred setvu unese celokupna količina N,P i K đubriva. Zbog relativno kratke vegetacije prihranjivanje se ne izvodi. Prihranjivanje treba obaviti samo izuzetno kada dođe do oštećenja useva. Pri đubrenju krastavaca treba voditi računa i formi pojedinih hraniva u đubrivima.
U našim uslovima setva najčešće tokom prve polovine maja ili do polovine jula kao drugi usev. Setva bi trebalo da počne u drugoj polovini aprila. Setva se obavlja na razmak 150×30 cm sa 2-4 semenke. Seje se 65.000-70.000 biljaka po ha i seje se oko 2,2 kg semena – 10 semenki na metar dužni. Nega krastavca sastoji se u redovnom okopavanju, zalivanju i zaštiti od bolesti i štetočina. Krastavac je osetljiv na pepelnicu i plemenjaču o čemu se mora voditi računa. Berbu treba izvoditi na vreme jer se plodovi klasiraju i moraju biti odgovarajućih dimenzija. Zato se krastavci beru svaki ili svaki drugi dan i klasiraju u tri klase: prvu klasu čine plodovi veličine 3-6 cm,drugu 6-9 cm i treću 9-12 cm. Plodovi preko 12 cm smatraju se plodovima van klase ili pak salatnim krastavcima.
Kod nas se krastavac najviše gaji na tradicionalan način, direktnom setvom sa horizontalnim uzgojem gde biljke leže na zemlji. Ovaj način proizvodnje ne traži velika ulaganja i omogućuje primenu plodoreda što je nedostatak vertikalnog uzgoja. Pri ovom načinu proizvodnje uz dobru agrotehniku i pri berbi od 40-50 dana (što je jako retko) i u najboljim uslovima ubere se svega 3-4 kg /m2 odnosno 30-40 t /ha.
Proizvodnja rasada mora biti bez presađivanja odnosno setva u hranljive kocke, saksije ili kontejnere. Za rasad krastavaca pored toga što supstrat mora biti dobrog kvaliteta veoma bitna je i veličina saksija ili kontejnera. Dimenzija saksija ili kontejnera treba da je 10×10 ili 12×12 cm. Proizvodnja rasada krastavaca treba da započne na oko mesec dana pre sadnje. Rasad u vreme sadnje treba da ima formirana 4 stalna lista. Rasad se ne sme dugo zadržavati odnosno ne sme prestariti jer ako se biljke suviše zadržavaju u rasadu teško se posle oporavljaju. Rasad ne sme da preživljava nikakve šokove.
U zaštićenom prostoru moguća je proizvodnja i u letnje-jesenjem periodu sa setvom početkom juna sadnjom početkom jula i berbom od avgusta do novembra. Proizvodnja krastavaca u zaštićenom prostoru odvija se preko rasada.
