Evropa se prošle godine suočila s najraširenijim poplavama od 2013. pri čemu je 30 odsto rečne mreže kontinenta bilo pogođeno poplavama, dok su klimatske promene podstaknute fosilnim gorivima nastavile da podstiču obilne kiše i druge ekstremne vremenske uslove.
Poplave su usmrtile najmanje 335 ljudi u Evropi 2024, a pogodile su njih više od 410.000, objavile su služba Evropske unije za klimatske promene Kopernikus i Svetska meteorološka organizacija (SMO) u zajedničkom izveštaju o klimi u Evropi. Zapadna Evropa bila je najteže pogođena, a 2024. je svrstana među deset najkišovitijih godina u regionu prema podacima koji sežu do 1950. godine. Oluje i poplave bile su najskuplji vremenski ekstremi u Evropi, a prošle su godine uzrokovale štetu veću od 18 milijardi evra. Globalno gledano, 2024. bila je najtoplija godina na svetu od početka merenja, kao i najtoplija za Evropu – kontinent koji se najbrže zagreva.
Planeta je sada oko 1,3 stepena Celzijusa toplija nego u predindustrijsko doba, uglavnom zbog klimatskih promena koje je uzrokovao čovek.
U izveštaju su istaknute i svetle tačke, poput činjenice da su obnovljivi izvori energije proizveli rekordnih 45 posto energije u Evropi 2024, dok većina evropskih gradova ima planove za bolje prilagođenje klimatskim promenama. Ali vremenski ekstremi zabeleženi su širom kontinenta.
Jugoistočna Evropa imala je najduži zabeleženi toplotni talas, ukupno 13 dana, dok su se skandinavski glečeri smanjivali po najvećim zabeleženim stopama, a toplotni stres se povećao širom kontinenta. Veći deo istočne Evrope bio je pogođen nedostatkom kiše i sušom, dok su poplave poharale zapadnu Evropu. Gotovo trećina ukupne evropske rečne mreže premašila je „visoki“ prag poplava, dok je 12 posto doseglo „teške“ nivoe poplava 2024. godine.
Razorne poplave u Valensiji krajem oktobra uzrokovale su većinu izgubljenih života i ekonomskih šteta uzrokovanih poplavama – u katastrofi su poginule 232 osobe. Oluja Boris u septembru je donela najviše kiša ikad zabeleženih u centralnoj Evropi, a najpogođenije zemlje bile su Austrija, Češka, Nemačka i Slovačka.
Naučnici su potvrdili da su klimatske promene učinile takve obilne kiše verovatnijima jer toplija atmosfera može zadržati više vode, što dovodi do intenzivne kiše. Atmosferska vodena para dosegla je rekordan nivo 2024. godine. Ostali faktori koji utiču na poplave uključuju i upravljanje rekama i urbanističko planiranje koji određuju hoće li se kuće i infrastruktura graditi u područjima sklonim poplavama.
