Kontejnerski rasad celera ima potpuno pravilan i jednak vegetacioni prostor, što omogućava ujednačen porast biljke. Za proizvodnju rasada najbolje je koristiti gotove supstrate dobrih vodnovazdušnih osobina i sadržaja hranljivih elemenata neophodnih za razvoj. Supstrati su sterilni i ne sadrže uzročnike bolesti.
Seme celera veoma sporo klija i niče pa je dobro ako se pre setve ono potopi u vodu temperature 20 stepeni na svetlu dan ili dva. Da bi seme što brže proklijalo kontejneri se smeštaju u komore za naklijavanje u kojima se održava optimalna temperatura oko 25 stepeni C uz potpunu zasićenost vazduha vlagom. U komori za naklijavanje kontejneri ostaju nekoliko dana da seme proklija. Nakon toga se premeštaju u grejane zaštićene prostore u kojima se održava ujednačena optimalna temperatura uz održavanje vlažnosti supstrata. Nakon što biljčice niknu i razviju prve kotiledone listove, temperaturu u zaštićenom prostoru sniziti na 18 stepeni, s tim da noćne budu nešto niže, ali ne ispod 12 stepeni C uz redovno provetravanje i vlaženje supstrata. Takav temperaturni režim se održava sve dok biljke ne razviju 4-5 stalnih listova, odnosno 10-12 nedelja nakon setve.
Prihrana preko lista se primenjuje samo kada se primeti gubitak tamno zelene boje. Pre rasađivanja rasad je poželjno tretirati nekim kontaktnim fungicidom ili fungicidom na bazi bakra. Nedelju dana pre planiranog roka rasađivanja zaštićene prostore treba maksimalno otvoriti kako bi rasad došao u direktni kontakt sa svetlošću. Celer se rasađuje kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Rasađivanjem sa grudvom supstrata na korenu, biljke prelaskom na poljske uslove ne doživljavaju stres kao one presađene sa golim korenom.
Celer je takođe poznat i po antiupalnim svojstvima, zbog kojih se preporučuje u ishrani ukoliko patite od bolova u zglobovima, artritisa, reumatizma, infekcije pluća, astme ili imate akne. Celer ima biološku vrednost, a u kojem god obliku da se koristi ili bilo koji deo ove biljke, daje svim jelima prijatnu i specifičnu aromu.
